| Za besplatne akcije se prijavilo preko 5 miliona Pročitajte... |
| Dopisi |
|---|
|
Inex Radulaška predlog za saradnju Manjinski akcionaro INEX Radulaške predlažu sledeće |
| Anketa |
|---|
| Investicioni fondovi |
|---|
|
Investicioni fondovi Osnovni pojmovi Investitorski Rečnik |
| ...Ostali tekstovi i kolumne |
| Google oglasi |
|---|
| Srbija na Kosovu gubi 220 milijardi evra |
|
|
|
| Autor Gost | |
| Tuesday, 04 March 2008 | |
|
Ekonomista Branko Dragaš kaže da je procenjena vrednost kosovskih rudnih bogatstava, uključujući rezerve lignita, olova, cinka i retkih metala, kao i srpske imovine, drastično veća.
- U brojkama to iznosi oko 220 milijardi evra! Do tog podatka došao je tim naših stručnjaka, ne znam zašto se sada o tome ćuti. Ako Albanci već žele da prave nezavisnu državu, onda moramo da popričamo i o tapijama, pa da vidimo ko ima kakve obaveze prema katastarskim knjigama. Koliko se samo imovine javnih preduzeća nalazi na Kosovu, a poznato je da je ostalo i oko 30.000 srpskih kuća - naglašava Dragaš.
BEOGRAD - Rezerve lignita na Kosovu vrede fantastičnih 85 milijardi evra, a uz ostale rude, retke metale i srpsku imovinu, stručnjaci procenjuju da ova suma može biti skoro trostruka! Prema pisanju magazina Ekonomist, odvajanjem Kosova od Srbije gubi se 15 milijardi tona lignita, što je 75 odsto ukupnih rezervi tog uglja u Srbiji. Prognoza je da bi bez tih kosovskih rezervi Srbija već sredinom 21. veka svoj energetski razvoj morala da temelji na uvozu. Ekonomista Branko Dragaš kaže da je procenjena vrednost kosovskih rudnih bogatstava, uključujući rezerve lignita, olova, cinka i retkih metala, kao i srpske imovine, drastično veća. - U brojkama to iznosi oko 220 milijardi evra! Do tog podatka došao je tim naših stručnjaka, ne znam zašto se sada o tome ćuti. Ako Albanci već žele da prave nezavisnu državu, onda moramo da popričamo i o tapijama, pa da vidimo ko ima kakve obaveze prema katastarskim knjigama. Koliko se samo imovine javnih preduzeća nalazi na Kosovu, a poznato je da je ostalo i oko 30.000 srpskih kuća - naglašava Dragaš. Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović podseća da su rezerve lignita po svom značaju rangirane kao pete na svetu. - Ako govorimo o ekonomskoj vrednosti imovine i privrednim potencijalima na Kosovu, onda se sigurno može govoriti o vrednosti od nekoliko desetina milijardi evra! - kaže Popović, uz podsećanje da bi eksploatacija lignita obezbedila više od 35.000 novi radnih mesta, ali i ogromne prihode. Ekonomski analitičar Nenad Vasić kaže za Kurir da su manjkave finansijske procene prirodnog bogatstva Kosova, kao i utvrđene bilansne rezerve, od kojih se neke kreću i do neverovatnih 500 milijardi dolara. - U njih nisu uračunati novi troškovi u oblasti energije i sve rigorozniji standardi EU u oblasti ekologije, što će u perspektivi neminovno poskupeti cenu električne energije u termoenergetskim kompleksima Kosovo A i Kosovo B, ali i Kosovo C. Budućim investitorima to svakako poskupljuje cenu tog kapitalnog projekta, ali i zarade zaposlenih, troškove za održavanje tih sistema i gubitak u mreži. Njima komplikacije mogu da stvore i nerešena imovinskopravna i dužničko-poverilačka pitanja - upozorava Vasić. Osim rezervi lignita, na Kosovu postoji i 50 miliona tona cinka i olova, što vredi oko osam milijardi evra ili oko 74, 1 odsto bilansnih rezervi Srbije. Cink je na četvrtom mestu po količini koja se proizvede i potroši svake godine u svetu, posle gvožđa, aluminijuma i bakra. U pokrajini ima i retkih minerala - indijuma, kadmijuma, germanijuma, talijuma i galijuma, koji se koriste u industriji visokih tehnologija. ZA ŽELEZNICU POLA MILIJARDE Nenad Popović tvrdi da sva veća javna preduzeća imaju imovinu na Kosovu i precizira da knjigovodstvena vrednost na Kosmetu JP „Železnice Srbije“ iznosi oko pola milijarde evra, ali se procenjuje na mnogo više. - PTT je imao više od 130 objekata, koje je Unmik uzurpirao. Od vojne imovine svakako najveću vrednost ima aerodrom „Slatina“ kod Prištine. On ima procenjenu knjigovodstvenu vrednost od 95 miliona, a realno je bar duplo vredniji. Kompleksi u okviru pomenutog aerodroma prostiru se na oko 4,5 miliona kvadrata zemljišta, na kome se nalazi 568 građevinskih objekata, od čega 156 objekata visokogradnje - kaže Popović. Kosovo izvoznik struje? Iako po Rezoluciji 1244 SB UN Srbiji pripadaju svi prirodni resursi na Kosovu, jer su sastavni deo njene teritorije, list Ekonomist tvrdi da država te resurse ne uzima u obzir. - Srbija ne računa na kosovske resurse pri izradi godišnjih energetskih bilansa i strateškog plana razvoja energetike do 2015. godine. Zbog oštećenih i dotrajalih kapaciteta Kosovo proizvodi svega polovinu električne energije koja mu je potrebna. Ako bi se do kraja 2020. godine u energetski sektor Kosova uložile oko dve milijarde evra, ono bi moglo da postane i izvoznik struje - piše list. Autor: Jelena Jovanović Kurir ponedeljak 3. mart 2008. |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|