| UPS berza |
|---|
Posetite web prezentaciju UPS Poslovne berze |
| Dragaš - komentari |
|---|
| ...Ostali tekstovi i kolumne |
| Srpska analitika |
|---|
 |
| Tema broker |
|---|
|
Imate AKCIJE? |
| Dopisi |
|---|
|
Namerno uništavanje kapitala „Srboleka“ Dopis državnim organima : Informacija o namernom uništavanju kapitala a.d. „Srbolek“ Beograd od strane većinskih vlasnika koje predstavlja MD „Nini“ Niš. Pročitajte |
| Još paketa... |
| Investicioni fondovi |
|---|
|
Investicioni fondovi Osnovni pojmovi Investitorski Rečnik |
| Google oglasi |
|---|
| Google oglasi |
|---|
|
|
| Kriminalci političari |
|
|
|
| Tuesday, 07 June 2005 | |
|
U prošlom tekstu postavio sam pitanje: ko upravlja Srbijom? Mafija? Tajkuni? MMF? Tvrdio sam, da vas podsetim, da srpska vlada nije pod kontrolom srpske privrede i naših građana. Dok je tekst bio u štampi objavljeno je istraživanje našeg najboljeg sociološkog istraživača g. Srećka Mihajlovića na uzorku od 2000 ispitanika. Rezultate istraživanja objavio je samo jedan list i niko se više nije osvrnuo na te poražavajuće rezultate. Pitanje je bilo: Ko vlada Srbijom? Sud građana je bio nemilosrdan. Najviše ispitanika, njih 26 odsto, smatra da Srbijom vladaju – KRIMINALCI! Surovo, ali istinito. Njih 19 odsto smatra da Srbijom vlada međunarodna zajednica, dok svega 13 odsto smatra da državu vodi vlada, a isti broj ispitanika smatra da je vode političke partije. Na kraju, 7 odsto smatra da vlasnici velikih firmi upravljaju državom. Da li su ovo istraživanje pročitali naši političari? Da li su pročitali poslanici? Da li su rezultate istraživanja videli premijer Koštunica i predsednik Tadić? Rezultate istraživanja nije objavila žuta štampa. Istraživanje je objavio čovek čiji rad pratim već tri decenije i kome na osnovu javnih nastupa i analitičkih procena, zaista verujem. Osim toga, rezultati istraživanja potpuno su se poklopili sa mojim ponuđenim odgovorima iz prošlog teksta. Istina je da su građani ogorčeni političkim prilikama u Srbiji i da su lupili vruć šamar svim političarima. To je protest protiv obesti, bahatosti, bezobrazluka i korumpiranosti naših političara. Kada su odgovarali da kriminalci upravljaju Srbijom, građani nisu mislili na klasične bandite, razbojnike i gusare što sa maramom ili čarapom preko glave pljačkaju banke, osiguravajuća društva i bogataše, već na sve političare koji su učesnici svakojakih afera, njih su proglasili kriminalcima jer oni to rade koristeći državne funkcije. Svakodnevno se srećem sa velikim brojem ljudi i gotovo svi očajno optužuju kriminalce na vlasti. Ideologija više nije važna. Nije više važno ko u šta zaista veruje. Nije važno ko šta govori. Građani su ubeđeni da su kriminalci političari na vlasti i da se oni samo smenjuju u prećutnom dogovoru da jedni druge ne hapse. I tako se začarani krug zla i naše propasti vrtoglavo širi na čitavo društvo. Sve je uprljano ili pokušava da se uprlja. Nema katarze. Nema moralne vertikale. Najprofitabilniji posao u zemlji u kojoj je nezaposleno preko milion ljudi i u kojoj više od 60 odsto građana živi ispod egzistencijalnog minimuma, najprofitabilnije zanimanje koje donosi brzu zaradu je da postanete političar. Opljačkate državne kase dok ste na vlasti, a onda, kada vas smene, postajete opozicija vlasti i kritikujete sve veću korupciju. Mnogi svrgnuti političari, postavši preko noći novobogataši, ratni, antiratni i tranzicioni profiteri, uobraženo izjavljuju da im je dosta politike i da su se umorili od svega toga. Politika ih, kažu, više ne zanima. U ispovestima za luksuzno opremljenu malograđansku štampu izjavljuju da je najveća greška u njihovim životima upravo bavljenje politikom. A šta su oni drugo mogli da rade? Koji zanat imaju te lenštine i prevrtljivci? Gde bi se tako brzo obogatili? Nažalost, dok je politika profitabilno zanimanje nema spasa za ovu državu. Uvek sam na političare gledao kao na tribune koji se žrtvuju da bi odbranili javni interes. Vaspitan sam na antičkom poimanju politike. Perikle je moj uzor. Verovao sam da ćemo nakon Despota dobiti nekog našeg modernog Perikla da izbavi ovu državu i spasi je od samorazarajućeg nestanka. Mislio sam da su zapaljene petooktobarske vatre baklje koje će obasjati naš put u svetlu budućnost. Ništa od svega toga nije se ispunilo. Prevara. Pljačka. Afera za aferom. Napustio sam posle sto dana taj pijani splav brodolomnika i nisam hteo da učestvujem u pljačkanju države. Tačnije, nisam vaspitan da uzimam tuđe. Sramota me je bilo da me neko vezuje sa tim pohlepnim i bestidnim političarima. Građani su danas presudili. Rekli su istinu. Najveći kriminalci su korumpirani političari. Prema pravim kriminalcima možete da gajite čak i simpatije. Zato su gangsterski filmovi, poput Kuma, najgledaniji jer kriminalci rade na tržištu i stavljaju svoj život kao garanciju za uspeh. Političari su jajare, oni se kockaju tuđim životima, a pune svoje džepove. Odrastao sam u Zemunu, u kraju gde je mnogo njih bilo s one strane zakona, igrom poslovnih neprilika izdali su me partneri, a političari na vlasti, zbog odbijanja saradnje, poslali su mi vodeće kriminalce, pa sam imao dakle, priliku da upoznam neke od tih tipova i moram da priznam da je svaki od njih ostavio veći utisak na mene nego neki korumpirani političari. Ti kriminalci su imali svoj životni stav. Nisu imali onu ljigavost i dvoličnost političara. Nosili su tragični žig svoje sudbine na čelu i nisu to krili. Nisu kalkulisali i pretrčavali svaki čas na suprotnu stranu. Nisu puzali pred moćnijim. Nisu se ulagivali i podanički smejali. Nosili su neku opasnost u sebi i rizik da će to njihovo ludilo da provali svakog trena. Ličili su na muškarce, dok političari liče na servilne ljigavce. Nije zato ni čudo što su ti opasni momci privlačili najzgodnije devojke. Nije bila stvar u novcu kojeg su imali, već u gaćama. Tačnije, u muškom libidu koji je zverski privlačio zgodne devojke. Ženke su bile opijene vođama čopora koji su uvek bili u ratu za sopstveni život. Mekušci muškarci su gledali gangsterske filmove i ženili se da zadovolje ambicije svojih roditelja. Ulazili su u politiku da izleče svoje komplekse. Psihopate su dolazile na vlast. Neko je bio nizak, neko debeo, neko je mucao ili nije znao da izgovori neka slova, neki nikada nisu radili fizičko, uvek su bili na poštedi, neki se nikada nisu potukli, opili i poljubili drugu devojku. Sve što su u životu dobili bilo je unapred namešteno i isprogramirano. Uličnim žargonom – sve su dobili na guzove. Uvek je neko drugi trčao za njih. Uvek je neko drugi morao da uradi sve da bi oni postali uspešni. Nikada nisu hteli da ugroze svoj malograđanski život. Nikada nisu na ulici, tom najvećem tržištu, pokazali svoju vrednost. Uvek ih je neko štitio. I onda je normalno da, došavši na vlast, traže priliku da nadomeste sve ono što u životu nisu imali. Ako malo bolje pogledate, recimo, plaćene opozicionare iz despotskog režima, videćete kako su oni promenili stajling čim su došli na vlast. Od štrokavih i neurednih, provincijalnih raznosača letaka i poziva za stranački sastanak postali su političari na vlasti sa izgledom gangstera. Nose skupocena firmirana odela, voze besne automobile i džipove, imaju telohranitelje, puše tompus, obrću dnevno milione evra, kupuju skupocene poklone prijateljicama noći, opremaju stanove i vile kao iz stranih časopisa, posećuju modne revije, žurke i učestvuju na pinkovizijama, verujući da su ostvarili svoj večiti san da budu priznati, poznati i bogati. Umišljeni da su Al Paćino, glume Majkla Korleonea i organizuju gangstersko pljačkanje državne kase koja im je, nesrećnim slučajem političkih okolnosti, poverena na čuvanje. I tu je najveća greška našeg političkog života. Političarima se ne sme ostaviti državna kasa na čuvanje. Pohlepni i beskrupulozni uzimaće uvek jer su naučili čitav život da uzimaju. Oni nemaju u glavi stvaralačko načelo, načelo stvaranja i podele nove vrednosti, već budžetsko načelo podele dobijenih para. Kako to sprečiti? Jedini način je uspostavljanje institucija sistema. Nemoguće je danas očekivati da ćemo dobiti apostole na vlasti koji će, zarad ideje koju nose, pristati da se žrtvuju. Malo je nažalost danas ljudi koji su spremni da budu – elita. Samo elita je spremna da se žrtvuje za svoje ideje i samo oni mogu doneti duhovni i ekonomski preporod našeg zalutalog naroda. Ali dok se ta moralna katarza ne desi, duboko verujem da će to morati ubrzo da otpočne, predlažem da definišemo i odredimo- interese! Samo naglašeni interesi mogu spasiti Srbiju. Ne verujem više u dogmatske fraze o vlasti radničke klase, o naciji kao suštini čovekovog bića i o evropskim integracijama koje stvaraju profitere tranzicije i armije nezaposlenih i siromašnih. Građani Srbije više ne veruju kriminalcima političarima. Ako hoćemo da razbijemo kriminal i korupciju u politici, ako hoćemo pohlepu političara da stavimo pod kontrolu, onda moramo uspostaviti pravila igre. Šta to znači? Živimo u komercijalnoj civilizaciji u kojoj nema ljubavi već vladaju interesi. To neka postane opšte načelo. Neka prestanu više političke laži. Ogolimo istinu do kraja. Koji su interesi? Interes nacije je da opstanemo. Interes države je da bude nezavisna, slobodna i da građani osećaju sigurnost i da bolje žive. Interes građana je da imaju pravnu državu, da se uspostavi vladavina prava i da mogu da zarade za bolji život. Interes kompanija je da svi poštuju tržišna pravila igre. Interese političara treba omeđiti interesima nacije, države, kompanija i građana. Kako? Na osnovu ostvarenih rezultata. Ako ostvaruju interese nacije, države, kompanija i građana neka vladaju. I neka, naravno ostvaruju i lične interese. Menadžerski princip. Ako je svima dobro, neka to političari naplate. Na taj način nećemo imati kriminalce u politici. Građani tada neće govoriti da Srbijom vladaju kriminalci. Stvoriće se novi svet. I nova – elita. A šta danas političari mogu da urade. Ako su pročitali anketu, neka podnesu – ostavke! To je početak. Početak legalizma na delu. Svedok 7. jun 2005 |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|