Borba za modernizaciju Srbije traje koliko i sama Srbija. Ako sumiramo sve što se dešavalo u istoriji Srba, naročito u poslednja dva veka, onda možemo da uočimo postojanje dve suprotnosti koje se međusobno isključuju, preziru, ogovaraju i toliko mrze da su spremne i samu državu i narod da unište kako bi, jedna drugoj, dokazale da su u pravu i da su baš one te koje jedino mogu spasiti Srbe od konačne propasti i nestanka. Tako je nastala podela na navodne tradicionaliste i navodne moderniste. Namerno pišem – navodne, pošto se ne radi o istinskim tradicionalistima i modernistima, nego o manipulatorima koji monopolišu ideje o tradiciji i modernosti. U savremenom slengu rečeno, radi se o folirantima koji eksploatišu ideje tradicije i modernosti radi postizanja svog ličnog interesa.
I jedni i drugi, bez obzira koliko, opet navodno, protivrečni bili u svojim oprečnim stavovima i mišljenjima, ponašaju se na isti način – totalitarno. Njihov osnovni cilj nije da se demokratizuje i institucionalizuje društvo, da se zakoni primenjuju i odnose na sve građane i da čovek dobije prostor za slobodno delovanje i mišljenje, što bi dovelo do dalje humanizacije društva, gde manipulatori neće dobiti mogućnost da iz sredstava poreskih obveznika šire ideologiju zla, radi opravdanja svog postojanja, već njihovo postojanje se svodi, nažalost, samo na borbu za osvajanja više političke moći za sebe, svoje stranačke istomišljenike i trabante koji nemaju nikakvu ideologiju nego se okreću uvek prema svojim ličnim interesima.
Radi se, dakle, o sukobu dve totalitarne ideologije. U tom sukobu strada sloboda, pravda i istina. Građani se pretvaraju u horde članova, navijača, simpatizera i glasača koji, usled postojanja potpunog medijskog mraka i odsustva drugačije ponude na političkom tržištu, usled monopolizacije i kartelizacije društva, usled gušenja slobodne konkurencije i rušenja i obesmišljavanja institucija, ne preostaje ništa drugo nego da se uključe u taj iscenirani sukob. Tako političke oligarhije, finansirane i kontrolisane od zlikovaca tajkuna, porobljavaju građansku klasu u nastajanju i profitiraju na nesreći sopstvenog naroda. Istine radi, njih uopšte ne interesuje ni država, ni narod, niti građani o kojima toliko fraziraju i na čija se prava i zaštitu neprestalno pozivaju.
Političke oligarhije više nemaju nikakvu ideologiju. Jedina njihova ideologija je – lični interes. Sve su spremni da urade kako bi se dokopali političke vlasti jer je to jedini način da brzo profitiraju. U opštem rasulu države, kada većina građana jedva sastavlja kraj sa krajem, kada je 600.000 dece neuhranjeno, dok njih 200.000 opasno gladuje, politička oligarhija nastavlja da se bogati na pljačkanju građana i nacionalnih i državnih resursa. Nemaju nikave državotvorne i nacionalne vizije. I tradicionalisti i modernisti kradu budućnost našim potomcima i privatizuju prošlost naših predaka. Sve krađe su iste, samo su različite ideologije koje prikrivaju krađu.
Objasniću kako to izgleda na današnjem političkom tržištu. Pođimo najpre od tradicionalista: Koštuničinih legalista, radikalskih demagoga, narodnjačkih populista i socijalističkih levičara. Šta je građanin dobio od njihove vlasti? Ništa. Iste afere, skandali i korupcija kao u vreme vlasti koju su rušili. Iste privatizacione krađe i nameštanje tendera. Ideolog verbalnog legalizma rasprodaje C-market u svom kabinetu uz prisustvo Miloševićevih tajkuna. Njegovo navodno poštenje je prozirni veo koji ne može da sakrije najveće pljačke njegovih ministara i bliskih saradnika, koji trabunjaju o Kosovu na najgori mogući način. Radikalskom demagogijom Nikolić ne može da objasni nezaposlenom i siromašnom pripadniku vlastite stranke, koji je izgubio zdravlje ratujući za svetu srpsku stvar, kako je on uspeo kao neobrazovani provincijalni komunalni službenik da dobije stanove u elitnom delu Beograda za sebe i svoje sinove. Socijalistički levičari poziraju uz slike Čea, dok voze džipove i deca im se školuju na preskupim stranim univerzitetima. Narodnjaci džiberi grade kuće i klinike bez dozvola i obesno se pozivaju na izvornu volju naroda koji nema gde da stanuje i nema od čega da živi.
Ništa manje demagogije, krađe i prevare nema ni među: samozaljublenim Tadićevim konsultantima za tranziciju, sekti eksperata koja pljačka finansijske fondove države i Čedinim talibanima koji se zalažu za modernizaciju u kojima će politikanti bez iskustva i znanja direktno sa ulice, uz pomoć kriminalnih grupacija, da postanu potpredsednici vlade. Da li to mogu da postanu u razvijenoj Evropi? Da li balavci bez radnog staža u EU postaju guverneri, ministri i potpredsednici vlade? Gde je to bilo moguće? Samo u revolucijama. Svaka revolucija je donela neki novi totalitarizam.
Bakunjin se suprostavio Marksu jer nije verovao u vlast proletarijata. Razuman čovek mora da se suprostavi reformama koje počivaju na pljačkanju, monopolima i manipulacijama. Pošten čovek ne može da prihvati brza bogaćenja političara reformatora. Stručan čovek ne može da prihvati predlog reformatora da rudari RTB Bora umesto vađenja rude gaje kikiriki. Običan čovek ne može da prihvati modernizam u kome se visoki činovnik države druži sa narkodilerima. Ako je to radio zbog državnih interesa, onda se takvo tumačenje ne razlikuje od fašističkog ili staljinističkog objašnjavanja sopstvene ideologije. U čemu su razlike? Šta mali čovek dobija tranzicijom?
I tradicionalisti i modernisti su totalitaristi i demagozi. Njihova vladavina se ne razlikuje od despotije. Građanin ostaje siromašan, opljačkan i ponižen, bez vere u bolje dane, bez obzira da li ga pljačkali i ponižavali tradicionalisti ili modernisti. Sistem je ostao isti. Potrebno je promeniti sistem ako hoćemo da spasimo državu i naciju. Potreban nam je sveobuhvatan državni i nacionalni preporod. I novi ljudi. Koji nose novu ideju. Elita koja je spremna da se žrtvuje. Elita koju ne može komercijalna civilizacija da potkupi.Elita koja će svojim primerom pokazati novo doba. Elita koja donosi slobodu, pravdu i konkurenciju. Neka pobede bolji. Neka pobede u nadmetanju. Elita koju neće čuvati telohranitelji, nego vera i nada. To je prava i jedina modernizacija.
Objavljeno u listu Tabloid br. 126 pod nazivomTradicionalisti + modernisti = manipulatori |
