Pisali su mi iz Šapca Dušanka i Borivoje Erić, mali akcionari šabačkog hotela ’’Sloboda’’, koji je privatizovan sredinom 2003 godine i prodat za 25 miliona dinara ili 386.670 evra. Preduzeće je Agencija za privatizaciju procenila na 2,2 miliona evra. Međutim, prema proceni stručnog tima UMA Srbije, koga sam predvodio u proceni kapitala, šabački hotel je vredan 5,8 miliona evra. Prodat je za 15 puta manju vrednost i tako su mali akcionari oštećeni za – 1,7 miliona evra. Vrednost jedne akcije umesto nominalne cene od 1.000 dinara za akciju, morala bi dostići 160 evra za akciju. Prilično velika razlika, zar ne?
Ali izgleda da neki ne misle tako. Prema pisanju prevarenih malih akcionara incident se desio na proslavi Đurđevdana koju je Demokratska stranka obeležila u otetom hotelu ’’Sava’’ uz više od 700 zvanica. Bio je tu i Predsednik Republike i predsednik demokrata. Prevareni mali akcionari su protestovali pred hotelom zato što im je oteta imovina i zato što većinski vlasnik, uprkos tome što je jeftino kupio hotel, za 2 godine nije ispunio nijednu odredbu kupoprodajnog ugovora, otpušta radnike, zatvara hotel i ne vrši nikakva investiranja. I dok je predsednik demokrata lomio slavski kolač u crkvi, a kasnije i tortu koju je spremio navodni gazda hotela, malim akcionarima se obratio bivši ministar za rasprodaju privrede Aleksandar Vlahović koji, iznerviran njihovim prozivkama zbog promašene privatizacije, pred novinarima i televizijskim kamerama, izjavljuje da se mali akcionari čuvaju prevaranta – Branka Dragaša. To je ponovio nekoliko puta. A onda je pobegao u oteti hotel. Da se zasladi gazdinom tortom.
Gazde koji ne poštuje kupoprodajni ugovor. Ugovor koga je potpisao Vlahovićev direktor Agencije za rasprodaju društvenog kapitala. Prema Zakonu o rasprodaji koga je osmislio i sprovodio upravo sam Vlahović. Sećate se kampanje- POČETAK ZA IMETAK? Kako to glupo danas zvuči. Čiji je to bio početak za imetak? Nekoliko dana kasnije nazvao me jedan sindikalni predstavnik koji je bio prisutan sastanku demokrata u Sava centru, gde se razgovaralo o privredi. Prema njegovim rečima Vlahović se oštrim rečima obrušio na mene i ponovo me pogrdno prozivao. Zahvaljujem se ovim čestitim ljudima što su mi se javili i što su spremni da ove izjave daju i pred predstavnicima javnosti. Nema potrebe. Ja im verujem. .
Nije to prvi put da su lažni reformatori i samoproklamovani eksperti nasrću na mene. Nakon mog razlaza, posle svega sto dana tranzicije, sa Đinđićem, otpočela je medijska haranga protiv mene. Interesantno je da je taj linč prvi započeo čovek svih sistema, sindikalni kontrolor radničkog nezadovoljstva- M. Smiljanić koji, ne znam iz kojih sve pobuda, neuspešno pokušava da huška radnike protiv mene. Na sreću, to mu ne polazi za rukom. Izgleda da će članovi njegovog sindikata, koji mesecima ne primaju platu, štrajkom smeniti čoveka za sve sisteme. Nije prvi put da su tržišni fundamentalisti, koji su za četiri godine svoje vladavine uništili 35 milijardi dolara, pogrdno govorili o meni. Pošto sam odbio Đinđićevo uporno navaljivanje da ostanem uz njega, rekao sam mu da nema nikakvog koncepta reformi, da se na taj način neće pokrenuti umrtvljena privreda, da sprovode neuspešni koncept šok – terapije i da su ljudi koje je okupio oko sebe neznalice, diletanti, psihopate i pokvarenjaci koji će ga , kada mu bude najteže, prvi izdati; pošto sam, dakle, sve to rekao Đinđiću u jednom dahu, naš dugogodišnji opozicioni odnos se gradio na mom otvorenom iznošenju mišljenja o ljudima i događajima, dok je on to usvajao ili odbijao, potpuno smiren sam izišao iz njegovog kabineta uveren da će on brzo shvatiti kakvim se opasnim i lošim tipovima okružio. .
Nažalost, nisam ni slutio kojim pravcem će budući događaji da krenu i ko će izvući deblji kraj. Nisam ni slutio da će ti gmazovi oko njega da ga tako krvnički prodaju. Izveli su ga na streljanje ranjenog u nogu. Gurali su ga u smrt da bi oni danas mogli da brabonjaju o svemu i svačemu, da bi uživali u novcu koji su oteli od građana, tvrdeći da ih vode u svetlu tranzicionu budućnost. Ispovesti insajdera najbolje govore o tragičnoj grešci pokojnika. Njegov telohranitelj priznaje - Đinđića su izdali. Ko? Koga je izdao? Neka napokon progovore imena. Napustio sam prvi taj pogrešan koncept, jer nisam hteo da učestvujem u krađama i mahinacijama. Smatrao sam da samo radom, poštenjem, disciplinom, vizijom razvoja i ličnim primerom možemo napraviti veliki istorijski zaokret. Građani su to od nove vlasti tražili. Nažalost, dobili smo veliku prevaru. .
Danas je to većini građana potpuno jasno. Priznaju mi da sam bio u pravu. Država se nalazi u rasulu. Srbija samu sebe izjeda. Političari su ogrezli u korupciji. Institucije su uništene. Sudije stavljene pod kontrolu novobogataša. Beda i sirotinja se širi. Nacija polako nestaje. Oni koji su izašli iz politike uživaju u ukradenom bogatstvu. Pre ulaska u politiku ništa nisu imali. Bili su nepoznati, nestručni i bez novca. Priznajem, imali su samo strastvenu želju da uspeju. U struci njihovo mišljenje niko nije cenio. U javnosti su bili nepoznati i nepriznati. Vlast im je pomogla da se obogate. Danas su se povukli na rezervne položaje i uživaju u otetom novcu. Učlanili su se u stranke i sakrili se iza poslaničkog mandata, uplašeni da će, kada dođe do revizije reforme, morati da odu u zatvor zbog pljačke i pronevere. .
Ogovaraju me i vređaju na svakom mestu jer me se plaše. Plaše se jer znam sve o njima. Plaše se da izađu na televizijski duel da pred građanima rasčistimo sve nedoumice. Nakon razlaza sa Đinđićem, pozvao sam ga preko medija da izađe na Prvi program državne televizije da sučelimo koncepte reformi. Tražio sam da u stručnom nadmetanju suprotstavimo različite koncepte. Nije se usudio da otvoreno raspravimo o pravcima razvoja nakon rušenja despotije. Umesto javne debate o tipu reforme, kakvu su imale Slovenija, Estonija, Češka i Poljska, mi smo dobili novi dogmatizam. Ideologiju vulgarnog pragmatizma. Sve što je lično korisno proglašeno je za opšte dobro. Moral je proteran iz politike. To je bio signal prevrtačima svih boja da se poput strvožednih lešinara obruše na sve one koji suprotno misle. Nisam mogao da mislim glavom malograđana na vlasti. Tvdio sam da je Srbija na pogrešnom putu. Lavež poltrona je oterao svaku kritičku misao. Mnogi umni i pošteni ljudi su ućutali. Atireformisti su proglašeni jereticima. Pojedini poznanici su na ulici okretali glavu od mene. Neki su prelazili na drugu stranu ulice. .
Na kraju, nas kritičare reformi su optužili za atentat. Analitičare i kolumniste. Sablja je trebala da poseče svako drugačije mišljenje. Ali, na oštrici sablje su se posekli oni koji su je izvukli iz korica. Tako se obistinilo ono hrišćansko načelo da će stradati od sablje svako onaj ko se sablje hvata. Upravo prisustvujemo vivisekciji jednog trulog režima. Potpredsednik Isakov i ministar Batić otvoreno pričaju i postavljaju pitanja o svemu što se radilo u vreme njihove vladavine. Lepo. Kajanje se isplati. Ali, zašto to nisu govorili tada? Zašto nisu dali ostavke? Zašto se nisu pridružili onima koji su od samog početka o tome kritički govorili? Zakasnela pamet nam nije potrebna. Ispovesti insajdera razotkrivaju totalitarizam i kriminal DOS-ovog režima. Ali, niko još nije uhapšen. Tužilaštvo ne funkcioniše. Politika je postala profitabilna delatnost. Kada nema morala u politici, tada možete kupiti svakog poslanika na pijaci ljudske pohlepe. .
Ako hoćemo da krenemo napred, moramo da se pročistimo. Treba nam moralna katarza. I lustracija. Neka novi parlament i nova Vlada ispitaju šta su neki političari imali pre Petog oktobra, a šta imaju danas. Neka ispitaju šta su imali pre privatizacije, a šta imaju danas. Zašto su navodni eksperti ušli u stranke? Hoće li da sačuvaju imetak za početak? Zašto se kriju iza poslaničkog imuniteta? Zašto se eksperti iz inostranstva ne vrate na dobro plaćene funkcije koje su ostavili zbog patriotizma? Zašto su nas lagali? Tvrdio sam od samog početka da su to loši momci. Klinci neiživljeni željni para po svaku cenu. Pozivao sam ih iz meseca u mesec da javno sučelimo koncepte. I tako godinama. Niko nije smeo da izađe na crtu. Oni koji su se zalagali za slobodno tržište sakrili su se kao razmažena deca pod skute države. .
Iz nemoći su počeli da me ogovaraju. Nisu imali više argumenata. Počeli su da mi osporavaju čak i stručnost. To nije radio ni Despot i njegovi trabanti. Despot je slao poruke da otvoreno razgovaramo. Tražio je dogovor. Slao emisare. Mogao sam da biram funkciju. Odbio sam sve sa prezirom. Odbio sam i reketaše iz JUL-a. Nisam hteo da prihvatim ni ponudu njihovih kriminalaca. Znao sam da će sve to brzo da propadne. To ne može više da traje. I svi oni su razgovarali sa mnom uz veliko poštovanje. Cenili su moj rad, znanje i poštenje. A onda me novokomponovani reformatori proglasiše prevarantom. Zašto? Zato što znam istinu o njima. Zato što sam iskreno rekao Njemu kakvi su to podlaci i skotovi. Zato što sam znao da će ga prodati za novac, položaj ili karijeru. Zato što sam javno govorio da će rasprodati državu i ugroziti opstanak nacije. .
O svemu tome će se tek saznati u vremenu koje dolazi. Građani žele punu istinu. Građani traže kazne za sve krivce ove tragedije. Zato poručujem svim starim demokratama, onima koji znaju ko je osnivao opoziciju 1989 godine i ko je finansijski i stručno utemeljio njihovu stranku, čuvajte se prevrtača. Izdaće vas čim dobiju prvu priliku da se dobro prodaju. Izbacite iz stranke! Neka im sude građani Srbije. Neka im sude mali akcionari koje su opljačkali. Ne možete parčetom torte da kupite savest. Mali akcionari će vas proganjati i u snu. Sloboda se ne kupuje slavljeničkom tortom. Ko je stvarno prevarant? .
Svedok, 24. maj 2005. |
