Da li smo mi Srbi zaista najgluplji narod na svetu, kako nas je prikazao onaj engleski nesretnik u njegovom rasističkom razvrstavanju evropskih naroda? Kada uzmemo u razmatranje šta se sve dešavalo našem narodu u XX veku, naročito u njegovoj poslednjoj deceniji, onda moramo biti zabrinuti za našu inteligenciju, jer teško da bi neki evropski narod toliko zla naneo sam sebi. Tačnije, teško da među drugim narodima možete da nađete takvu političku kvazielitu koja je toliko zla nanela svome narodu. Nema takve nadmene i bahate političke grupacije u Evropi koja je nemilosrdno spremna da žrtvuje svoj narod, radi zadovoljavanja nekih svojih sujeta ili pohlepnih interesa.
Kada uzmemo da analiziramo šta se sve dešava na bankarskom tržištu, onda moramo konstatovati da je stvarno otvoreno pitanje naše ineligencije. To potvrđuje i jedan moj prijatelj, švajcarski bankar, koji je pitao nekog bankara šta rade u Srbiji, a ovaj mu je veselo odgovorio – uzimamo pare od glupih Srba i plasiramo ih još glupljim. Porazno, zar ne? Ali, gospodo, manimo se nacionalne sujete, to je prava istina.
Od oktobarske kontrarevolucije do danas naši građani su odneli preko 2,5 milijardi evra na štednju u banke. Na oročene štedne uloge građani dobijaju kamatu od 4 – 6%. Kada građani traže kredit cena uzetog kredita se penje od 10 do 30% godišnje.Naravno, ta cena uključuje u sebi kamatu, marže, provizije, devizne klauzule, kao i druge troškove koje bankarski činovnici izmišljaju kako bi uvećali svoje zarade. Centralna baka to uopšte ne sankcioniše, nego nemoćno poziva bankare da se uozbulje i da ne obmanjuju građane, nego da realno prikazuju ukupne troškove uzetih kredita. Ali, bankari nastavljaju da nude kredite na izvolite.
Dobija se utisak, kada gledate vulgarne i prostačke bankarske reklame, tipa uđeš, izađeš i gotovo ili lizing po ukusu, gde devojka jezikom liže karoseriju automobila, da bankari nemaju nameru da poslušaju savete Centralne banke. Zašto je to tako? Razlog treba tražiti u činjenici da su banke, među kojima je najviše stranih banaka, prepune uzetog novca od građana i da moraju da ga plasiraju kako bi ostvarivali velike zarade. Strategija banaka, u čijem poslovodstvu se nalaze bivši ministri ili pripadnici nekadašnje vladine birokratije, koji su dobili nagradu za učinjenu uslugu dok su bili na vlasti, ide u pravcu da se naši građani što više zaduže jer je njihova zaduženost trenutno mnogo manja nego u susednim zemljama.
Poređenja radi, Bugari su zaduženi 370 evra po glavi stanovnika, Mađari 1200 evra, Hrvati 2000 evra, a građani Srbije samo 150 evra. Pošto je naplativost kredita od građana fantastična, skoro 98% vraća kredite na vreme, postoji veliki prostor za novo zaduživanje, Recimo, ako milion građana uzme kredit od samo 2000 evra, eto bankama posla da plasiraju novih 2 milijarde evra. Eto i uvoznicima posla. Potrošačka groznica će dovesto do rasta uvoza nad izvozom, povećavaće se spoljno-trgovinski deficiti i domaća proizvodnja će se gasiti. Dosadašnji deficit u razmeni sa svetom, računajući od januara 2001, dostigao je skoro 27 milijardi dolara. Kako se posao plasiranja novca građanima pokazao unosan, najbolje se vidi po sve većem i sve luksuznijem prostoru koje banke otvaraju, dok je privreda u kolapsu, strane banke su dobile od svojih centrala kreditne pozajmice u iznosu od 940 miliona evra.
Tako se ostvaruje godišnja čista zarada od 10% na preneta sredstva i to daje krila bankarima da nastave da nude kredite građanima. Ako su vas bankari zvali na kućni telefon i nudili kredite, to je posledica ove poslovne strategije. Građani, recimo, Grčke postali su žrtve pohlepnih bankara. Nije čudno da je uzrečica – dužan kao Grčka - zadržana još uvek kod nas. Pokušaj guvernera, koji brine o inflaciji, da povećavanjem obavezne rezerve sa 40-60%, ograniči bankarske plasmane, neće uroditi plodom. Bankari će prevaliti trošak na građane povećavanjem kamate.
Inflacija raste. Cene su se otrgle kontroli. Ako poredite pijacu u maju prošle i ove godine videćete da su cene porasle u proseku 300%. Uzrok inflacije nalazi se u bolesnom privrednom organizmu koga niko ne leči i preskupoj državi. Pacijentu se stanje pogoršava , a temperatura raste. Asistenti za reforme menjaju toplomer misleći da će tako temperatura da padne. A novokomponovani guverner sa Ukletog brda smanjuje sobnu temperaturu, pokušavajući da nas ubedi kako je visoka sobna temperatura uzrok visoke inflacije.
Pacijentu je sve lošije. Ne može više da izdrži šok-terapiju. Operacija bez anastezije ugrozila je život pacijentu. Za to vreme nadrilekari se bogate. Prosti su i osioni. Njima sobna temperatura odgovara, jer oni nisu u sobi. Pacijent koristi njihove usluge. Bolest njegova postaje unosni biznis. Jedini način da se spreče dalje manipulacije banaka je da građani ne uzimaju kredite. Ako baš ne moraju. Pacijent može ozdraviti ako ne bude zavisan od kredita. Čuvajte zdravlje. I gotovo. |
