| UPS berza |
|---|
Posetite web prezentaciju UPS Poslovne berze |
| Dragaš - komentari |
|---|
| ...Ostali tekstovi i kolumne |
| Srpska analitika |
|---|
 |
| Tema broker |
|---|
|
Imate AKCIJE? |
| Dopisi |
|---|
|
Namerno uništavanje kapitala „Srboleka“ Dopis državnim organima : Informacija o namernom uništavanju kapitala a.d. „Srbolek“ Beograd od strane većinskih vlasnika koje predstavlja MD „Nini“ Niš. Pročitajte |
| Još paketa... |
| Investicioni fondovi |
|---|
|
Investicioni fondovi Osnovni pojmovi Investitorski Rečnik |
| Google oglasi |
|---|
| Google oglasi |
|---|
|
|
| Burazeri socijalizma |
|
|
|
| Monday, 23 January 2006 | |
|
Afera stiže aferu. Sve teže se mogu pratiti nove afere, jer ove prošle još nisu razjašnjene. One pre tih prošlih više niko i ne pominje i izgleda nam, iz današnje vizure, kao da su te afere iz nekog dalekog doba. Imena aktera se dnevno menjaju, ali ostaje upamćeno da su to pripadnici bivše i sadašnje vlasti i tipovi koji su bliski svakoj vlasti. Bilo kako da se zovu i bilo kojoj ideološkoj skupini pripadali, dolazili sa levice ili desnice, iz malograđanskog ili nacionalnog korpusa, bili na vlasti ili u opoziciji, svi oni rade jedno te isto – otimaju od građana i pljačakaju državu. Tako se definitivno rastače država i uništavaju institucije. Haos koji se stvara pogoduje daljem razvoju organizovanog kriminala. U takvim društvenim okolnostima ne mogu se izvršiti nikakve ozbiljne reforme jer nema elementarnih pretpostavki za sprovođenje temeljnih društvenih reformi. Jedna politička oligarhija zamenjuje drugu i građanima se zaista čini da je sve isto samo da Njega nema. I to je za mene najveći lični poraz. Pošto sam od samog početka prozreo nezrelost, nesposobnost i bahatost Despota i sve učinio da se njegova vladavina što pre okonča, iskreno sam verovao da Petog oktobra nastaje neko novo doba u Srbiji, danas mogu otvoreno da kažem da smo prevareni, izigrani i namagarčeni svi koji smo verovali u promene i moram da priznam da je stanje u državi gore nego u Njegovo vreme. Ne samo da krivulja industrijske proizvodnje nije dostigla vrh iz 1989 godine, ne samo da je nivo privrednog rasta na 50% od 1989 godine i da je spoljnotrgovinski deficit četiri puta veći, nego je na delu scenario opšte rasprodaje državnih resursa i uništavanje nacionalnog blaga. Namera je više nego jasna – treba slomiti privrednu kičmu Srbije i tako sprečiti da nepredvidivi i divlji Srbi postanu remetilački faktor na Balkanu. Bez obzira koliko Despot bio sulud i arogantan, on nikada ne bi rasprodao nacionalne resurse. Zašto verujem da to ne bi uradio? Zato što je imao prilike da to uradi, ali, ipak, uprkos žestokim pritiscima, naročito ekonomskim sankcijama, on to nije uradio. Kada je prodao deo Telekoma Srbije za 1,564 milijardi maraka bio sam među prvima koji sam osuo paljbu po Nemu jer sam smatrao da tako samo kupuje vreme. Produžava svoju vladavinu i uvećava našu agoniju. Šta danas reći kada je prodato 1.800 društvenih preduzeća i kada je prihodovano samo 1,7 milijardi evra? Ako znamo da su se marka i evro izjednačili, onda je jasno kakav su zločin reformatori učinili prema svojoj državi i naciji rasprodajom tolikih preduzeća za koja su dobili nešto više novca nego što je prodat Telekom. Nažalost, uprkos svim mojim upozorenjima i apelima da to ne rade reformatori su besramno izvršili operaciju bez anestezije. Posledice šok – terapije danas osećaju građani Srbije. Najveći broj građana su žrtve tranzicije, dok su vlastodršci i njihovi politički trabanti i biznismeni najveći profiteri. Novac je postao merilo svih stvari. Količina otetog novca je određivala uspeh. Što ste veće količine novca krali, to ste bili više cenjeni u potkupljivoj javnosti. Hapšeni su samo oni koji su uzimali sitne pare. Anesteziolog je uhapšen jer je uzeo mito od 150 evra, dok se pljačkanje društvenih preduzeća od nekoliko desetina miliona smatralo uspešnom privatizacijom. Pušten je pohlepan djavo iz boce i danas ga je teško ukrotiti i vratiti nazad. Hapšenje viceguvernera Narodne banke i oduzimanje licence „MOBTEL“-u, kao i krivično gonjenje aktera pranja novca, prvi je konkretan pokušaj vlasti da se obračuna sa organiovanim kriminalom u instiucijama. Hoće li vlast u tome istrajati, teško je sada reći. U svakom slučaju, bez obzira na moju kritiku vlasti, podržavam hapšenja i podizanje optužnice. Neko mora prvi da počne. Nažalost, kasni se punih pet godina, ali važno je da se počne da odmotava to klupko zločina i pljački. Predlagao sam Đinđiću odmah nakon Petog oktobra da pohapsi sto tajkuna koji su pokrali građane Srbije, da im oduzme imovinu i uplati u Razvojnu banku i Penzioni fond.Trebalo je doneti zakon o lustraciji i nacionalizaciji imovine stečene u vreme despotije. Procenjivao sam da bi se tako nakupilo nekoliko milijardi dolara, što bi bilo sasvim dovoljno novca za naš privredni razvoj. Ne bi nam trebali krediti i donacije SB i MMF-a i mogli bismo sami da izaberemo strategiju privrednog razvoja. Uslov svih uslova je bio da se uhapsi Despot i njegova žena i da im se sudi za veleizdaju države. Stroga kazna bi pokazala ostatku sveta da smo spremni na katarzu, da smo zreo istorijski narod i da hoćemo da ispravimo zablude i predrasude. Nakon osude aktera naše tragedije, Haški sud ne bi ni postojao. Pored toga, stroge kazne bi preventivno delovale na sve buduće političare. Hapšenje tajkuna i nacionalizacija njihove imovine, koju su stekli u despotsko vreme kada su građani Srbije i privreda siromašili i propadali, takođe bi preventivno delovali na poslovni svet, ispravila bi se istorijska nepravda i svi akteri na tržištu bi se stavili u iste ili približne uslove poslovanja. Na ovaj način bi se stvorile pretpostavke za brzi privredni razvoj. Najveći dobitnici tranzicije bili bi građani i država. Ali, to se nije dogodilo.Nekome takav scenario nije odgovarao.Velika Prevara se spremala. Umesto lustracije i katarze, dobili smo lično reketiranje, preko 40.000 ljudi je u jakobinskom termidoru nove vlasti stradalo zbog svojih ideoloških stavova i tajkuni su preuzeli upravljanje državom. Danas se nalazimo na prekretnici. Ili će tajkuni da pojedu državu ili će država da razvlasti tajkune. Koliko je vlada odlučno krenula da se obračuna sa tajkunima, videćemo vrlo brzo. Koštunica mora da ide do kraja. Niko ne sme ostati pošteđen. Ako se to ne desi, ako vlada bude štitila neke svoje finansijere, ako se usmeri samo na one koji je politički ugrožavaju, onda je to politički obračun sa neistomišljenicima i biće oštro osuđen od strane javnosti. Jedini način , dakle, da vlada povrati svoj izgubljeni ugled je da bude konkretna, operativna i pravedna do kraja. Hoće li se to desiti? Ne verujem. Mislim da je vlast mnogo upetljana u finansijske transakcije sa tajkunima i da nema snage da raskine taj demonski savez. Ostavljanjem po strani svojih finansijera, vlada će napraviti istu grešku kao njeni prethodnici u „Sablji“. Iz te borbe kao pobednici će izaći pojedini tajkuni koji će pokušati da postojeću vladu održe u životu, dok ne pripreme teren za dolazak neke njihove nove vlade. Tako ćemo izgubiti dragoceno vreme za privredni razvoj. Ekonomska situacija će se pogoršavati, socijalni nemiri će biti sve veći, tenzije u društvu će narastati. Postoji velika opasnost da se sve završi Velikim Praskom. O tome mora da brine Koštunica. Pokazalo se da on uopšte nije naivan kako izgleda i da je spreman sve da uradi kako bi još neko vreme sačuvao narušenu vlast. Obračun sa Karićima imaće ozbiljne političke konotacije samo ako se optužnica ne proširi na sve burazere socijalizma. Ko su burazeri socijalizma? To su svi naši tajkuni koji su, kao lešinari društvene svojine, preko noći prigrabili ogromno bogatstvo. Zašto su oni bogati? Zato što su građani siromašni. Zar oni nisu, kako se sami hvale, sposobni? Svašta! Njihova sposobnost se ogleda u tome što su, kao pravi beskičmenjaci, bez stida i srama, puzali pred Despotom, ljubili mu stopala i trpeli sva ponižavanja i uvrede, samo da bi dobili priliku da deo otetog novca zadrže za sebe. Ko je mogao da bude rob i da trpi svu tu bahatost i ponižavanja taj je danas bogat. Nisu burazeri socijalizma nisu došli do kapitala nekim pronalaskom, dobrom organizacijom posla ili pravovremenom tržišnom strategijom, nego zato što su bili lakeji jednog propalog režima. Despot je o njima imao najgore mišljenje. Smatrao je da su to njegove pare i da može da ih uzme kad hoće. Oni se ne bi ljutili. Bili bi sretni što nisu uhapšeni. Nova vlast nije razumela istorijske procese. Despot je nasamaren. Tajkuni su zadržali bogatstvo. I nastavili su da ga uvećavaju radeći za državu. Burazeri socijalizma su su gradili komunizam pljačkajući građane i državu. Ništa se nije promenilo. Prema zvaničnim izveštajima polovina BDP se stvara u državnim preduzećima, dok druga polovina pripada privatnom sektoru. Međutim, nema tačne analize koliko burazeri socijalizma stvaraju nova bogatstva radeći sa državom. Tako dobijamo jedan uistinu socijalistički sistem u kome najmanji procenat živi direktno od rada na tržištu. I to je slika koju danas teško možete negde u javnosti da vidite. Umesto da gradimo kapitalizam, učvršćuje se burazerski socijalizam. Taj retrogradni proces mora da propadne. Ako hoćemo vladavinu prava i pravnu državu, onda vlada mora da nastavi dalje. Kralj šećera je prozvan. Neka se pripremi – Mišković. Koštunica mora da otvori predmet – kako se obogatio komunistički partijski sekretar iz Kruševca. Koštunica – Mišković je pravo finale pred vanredne parlamentarne izbore. Svedok, 24. januar 2005 |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|