| UPS berza |
|---|
| Posetite web prezentaciju UPS Poslovne berze |
| ...Ostali tekstovi i kolumne |
| Dopisi |
|---|
|
Namerno uništavanje kapitala „Srboleka“ Dopis državnim organima : Informacija o namernom uništavanju kapitala a.d. „Srbolek“ Beograd od strane većinskih vlasnika koje predstavlja MD „Nini“ Niš. Pročitajte |
| Anketa |
|---|
| Još paketa... |
| Investicioni fondovi |
|---|
|
Investicioni fondovi Osnovni pojmovi Investitorski Rečnik |
| Google oglasi |
|---|
| Google oglasi |
|---|
| Dužničko ropstvo |
|
|
|
| Monday, 20 October 2003 | |
|
Živimo u robotskoj, komercijalnoj civilizaciji u kojoj je sve napadno moderno, tako da je i neokolonijalno ropstvo siromašnog sveta porobljenog od strane svetskih oligarha poprimilo savremene forme. Razlika između nekadašnjeg imperijalnog ropstva i našeg današnjeg je u tome što smo mi danas dobrovoljno pristali da robujemo. Tačnije, zavedeni i opijeni holivudskim sjajem i glamurom potrošačke civilizacije pristajemo da služimo moćnijima, sprovodimo njihovu volju samo zbog toga što nemamo dovoljno samopoštovanja niti vere u sebe i snage da istrajemo na svom putu. Postoji ogroman strah da se ne izgubi dostignuta udobnost i zato svako zabija glavu u svakodnevnu banalnost, očekujući da će tako zadovoljiti narcizam malih diferencija. Na taj način se samo produbljava rascep između dva suprotstavljena sveta. U poslednjih dvadeset godina najsiromašnije zemlje sveta na pozajmljenih 1 $ platile su kamatu 9 $, ne otplativši uopšte glavnicu. Rasponi između bogatih i siromašnih zemalja se sve više povećavaju tako da 20 odsto najbogatijih na svetu poseduju 82,7 odsto svetskog bogatstva. Dugovi nerazvijenih zemalja narasli su na 2.400 milijardi dolara i više niko ne može da objasni kako će se ti dugovi vraćati kada je privredni razvoj u zemljama u razvoju mali ili ga, što je češće, uopšte nema. Za servisiranje duga siromašne zemlje svake godine preliju u razvijene zemlje preko 200 mld $, dok razvijene finansiraju nerazvijene kreditima od 50 mld $ godišnje. Prema nekim istraživanjima, japanska vlada subvencioniše svoje stočare tako da japanska krava dobija dnevnu subvenciju od 7,5 €, dok je taj iznos u EU – 2,5 €. U kakvom svetu živimo najbolje govori podatak da 2 milijarde čovečanstva danas živi na 1-2 $ dnevno. Nažalost, među tim nesretnicima koji žive na manjem novčanom iznosu od japanske i evropske krave nalazi se i 74 odsto građana Srbije. Zašto smo pali na dno prosudite sami. Dosadašnje reforme se sprovode na štetu najvećeg broja građana, privrede i svih onih koji stvaraju vrednost i žive od svoga rada. Oni, pak, drugi koji žive na račun građana i privrede, koji sprovode nametnuti koncept reformi, nisu u stanju da pokrenu privredu i zato, boreći se po svaku cenu da zadrže osvojenu vlast, nemajući drugog izbora, namerno rasprodaju državu i zadužuju nas sve više. Pošto su drastično smanjene donacije, umesto planiranih 7,86 milijardi dinara u prvom polugodištu pristiglo je svega 0,88 milijardi, reformatori prodaju dobra društvena preduzeća i uzimaju kredit iz inostranstva da bi popunili sve prazniji budžet. Kako je u trećoj godini tranzicije industrijska proizvodnja u minusu – 3,8 odsto, dok je poljoprivreda pala 10 odsto, a kumulirani spoljnotrgovinski deficit dostigao je 10 milijardi dolara, nezaposlenost 968.250 ljudi i stopa privrednog rasta u minusu – 0,9 odsto; budžet se, dakle, ne puni privrednom aktivnošću već iz rasprodaje i novog zaduživanja. Srbija je na dobrom putu da ubrzo bankrotira. Uprkos tome što smo lošim pariskim pregovorima, u kojima su učestvovali nadobudni diletanti koji nikada ranije nisu zaključili ili potpisali nijedan bankarski ugovor, dobili otpis od svega 51 odsto duga, više niko ne govori o dodatnih 15 odsto otpisa, niti reformatori govore o NATO bombardovanju i ratnoj odšteti, dakle, uprkos tako malom otpisu današnji naš dug je već prešao 13 mld $ i nadmašio je iznos godišnjeg BDP. Neoliberalni ideolozi se hvale da su krediti jeftini i da su postigli dobre uslove, ali zaboravljaju da je u nepokrenutoj privredi svaki kredit preskup i teško će moći da se vraća kada se nepromišljeno potroši za podršku sve praznijem budžetu. Meki krediti, kako ih od milja zovu, samo su dobrovoljni okovi za dužničko ropstvo u kome se danas nalazimo. Tržišni talibani i njihovi potplaćeni ekonomisti ne žele da priznaju da se nalazimo u dužničkom ropstvu, dok ih njihovi mentori iz Svetske banke, članak objavljen u jednim dnevnim novinama, mame da uzmu još kredita jer su navodno jeftini. Nažalost, nisu jeftini. Zadužujemo se, recimo, za kredit od EIBD od 350 mil $ po kamati od 4,5 odsto, dok naše devizne rezerve od 3,3 mld $ držimo, prema izjavi bivšeg viceguvernera, po stopi od svega 0,9 odsto. To nuđenje droge narkomanima na vlasti od strane činovnika međunarodne finansijske organizacije nije dobro. Ko će vraćati te kredite? Zašto uzimamo tako skupe kredite kad imamo sopstveni kapital? Napominjem da su kamate na dolar 1 odsto, dok su na € svega 2 odsto na svetskom tržištu. Servisiranje spoljnog duga za rasprodatu i uništenu privredu je izuzetno teško. Prošle godine od dospelih 343 mil $ isplaćeno je svega 43 mil $. Ove godine nam je dospelo 488 mil $, do sada smo uspeli da platimo svega 45 mil $, dok smo dobili odlaganje za isplatu septembar – decembar i ta će se obaveza pripisati ukupnom dugu. Sledeće godine naša redovna obaveza je 682 mil $, ali toj cifri treba dodati dospele, a neisplaćene obaveze koje će biti preko 1,6 mld $. A onda idu sve gore godine jer 2005. dospeva – 858 mil $, 2006. – 1.088 mil $, 2007. – 1.354 mil $, 2008. – 1.557 mil $, 2009. – 1.735 mil $ i 2010. – 1.594 mil $. Iz kojih sredstava će se vraćati ove obaveze? Gde će biti skorojevići na vlasti kada budemo morali da plaćamo sva ova dospeća? Verujem da oni neće živeti u Srbiji i da će na egzotičnim ostrvima trošiti opljačkano. Hoće li neka nova vlast, istinski demokratska i nacionalna, imati hrabrosti da ih, putem interpol poternica, sve pohapsi i izvede pred sud pravde? Ostaje da se vidi. Bilo kako bilo, računi stižu za plaćanje. To je jedino sigurno. Marionetska vlada namerno zadužuje zemlju da bi multinacionalne kompanije lakše došle u posed naših strateških grana. Kada ne budemo mogli da vraćamo dospele anuitete, kreditori će blokirati svu državnu imovinu i njenom rasprodajom multinacionalnoj plutokratiji zemlju će uvesti u neokolonijalno ropstvo. Srbija više nikad neće biti remetilački faktor na Balkanu i lakše će se vladati robotizovanim podanicima bez nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta. To je sama suština današnjih reformi. Imamo zaista veliku istorijsku nesreću da su na vlast, posle autističnog despotskog režima, došli tržišni fundamentalisti kojima ništa nije sveto i koji su spremni, dodvoravajući se moćnijim od sebe, da prodaju državne i nacionalne interese. To se više ne zove izdaja, već pragmatizam koga je u našu političku stvarnost uveo Ideolog vulgarnog pragmatizma. Njegovi testamentirani naslednici i nosioci kovčega zaokružuju njegovu pragmatičnu ideologiju potpunim porobljavanjem čitave nacije. Hoće li građani Srbije da se pomire sa ovakvom sudbinom? Nekada su robovlasnici plaćali goniče i čuvare robove, danas su moderni robovi dovoljno zaduženi komercijalnim zelenaškim kreditima da je njima sasvim dovoljna marionetska Vlada koja će da sprovodi neoliberalnu ekonomsku politiku. Tako se postiže potpuna kontrola podanika. San svake imperije je da sve stavi pod kontrolu. Dosada nijedna imperija nije uspela da vlada čitavom planetom i porobi odjednom čovečanstvo. Današnjoj Imperiji u rastrojstvu je to uspelo zahvaljujući primamljivim kreditima za finansiranje pohlepe i gramzivosti sve gladnijeg i željnijeg konzumenta robotske civilizacije. Kako da opstanemo u takvom svetu? Ima li nam spasa? Kako se osloboditi okova dužničkog ropstva? Na svu sreću, rešenje postoji. Ono nije ekonomsko. Mislim da je jedini način da se spasimo, ma koliko vam se ono ekonomski učinilo nerazumljivo, uspostavljanje duhovne vertikale, traženja smisla i svrhe, kao i moralna obnova neophodna za samosvojno određivanje mere. Ne zaboravite, nikada ne smemo da pređemo meru koja nam je podarena. Tek kada to shvatimo, onda možemo da otpočnemo duhovni i privredni preporod. Ako nema duhovnog preporoda zvečaće lanci dužničkog ropstva uvek za nama. Uspećemo da se oslobodimo mekih kredita, ali će ostati u nama tvrda ropska duša. Dušom se ne može trgovati. Cilj sveopšteg nacionalnog preporoda mora da bude kidanje tih ropskih stega u nama i vraćanje našim korenima, tradiciji i izvorištima, ne zbog toga da se provincijski hvalimo kako smo nekad jeli zlatnim kašikama, uzgred sramota je što danas brukamo slavne pretke našim bednim tranzicionim životima, već da smognemo snage, priberemo se i pobedimo sami sebe. Sami smo sebi najveći neprijatelji. Sami sebe smo okovali u dužničko ropstvo. Niko nam nije za to kriv. Mi smo najveći krivci. Narod kaže da režimo i lajemo dok smo na lancu. Ali kad pokidamo lance, obiđemo oko gospodara, pseće ponizno mašući repom, ližući mu stopala i onda se sami vratimo u okove. Zašto sami sebi uvek stavljamo okove? Slobodni istinski možemo postati samo ako pobedimo ropsku prirodu u sebi. Zato, braćo i sestre, građani Srbije ne pristajte da vam kreditiraju sujetu. Strpite se i usporite. Vremena nemaju samo oni koji brzo propadaju. Istorijski narodi čekaju. Posle brzog uzdizanja, slede još brži padovi. Naduvani finansijski balon mora da pukne. Prasak na berzi zaglušiće prodorne krike pohlepnika. Sve će se vratiti na početak. Tada treba odabrati pravi put izbavljenja. Ne smemo više da pogrešimo jer nemamo prava na to. Uspravite se i pogledajte u svoju dušu. Oslušnite. Čućete glas Pravednika u sebi. Znaćete šta vam je činiti. I budite ono što jeste. Objavljeno u časopisu "Geopolitika" |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|