Premijerov brat je pretučen danas od žandarmerije.
Pretučeni su i telohranitelji.
Komada dva. Kobre. Koje ne ujedaju, nego dobijaju batine.
Lepo.
Svi smo videli. Snimljeno je za javnost. Svedočanstvo za rast popularnosti. Šarena laža za naivne birače.
Poruka je jasna. Država radi svoj posao. Niko nije zaštićen. Niko! Nije zaštićen ni premijerov brat. Sve mora da bude po ustavu. Svi moraju da poštuju zakon i ustav.
To što je premijer pogazio ustav u slučaju briselskog sporazuma i Kosmeta, to je njemu dozvoljeno. On je nedodirljiv. Njegova je poslednja.
TIŠINA TAMO!
Posle podne vanredna konferencija za štampu.
Jedna u nizu.
Premijer se obraća podanicima.
Nekoliko puta nedeljno održava vanredne konfrencije.
Danas nam je saopštio da je njegov brat pretučen.
Žandarmerija je previše upotrebila silu.
Ništa ne kaže o telohraniteljima. Oni su navikli na batine.
Premijer kaže da je njegov brat snažan.
Izdržao je batine. Neće tužiti državu. Neće jer premijerov brat voli svoju državu. Prmijerov brat zna da je premijer uveo mere štednje. Ako tuži državu, uzeće novac od penzionera i sirotih radnika. Premijerov brat voli penzionere i radnike. Zna da im je teško, ali podržava smanjivanje penzija i plata. Nema drugog izbora. Premijerov brat je isti premijer. Brine za državu. Neka ga tuku žandari, on voli svoju državu. Država je sve njima dala. Njima Vučićima.
Premijer je imao stipendiju.
Imao je i platu kao poslanik.
U vreme NATO bobmbardovanja dobio je veliki stan.
To je bila nagrada za odanost despotskom režimu.
Moramo i mi nešto da damo državi.
Premijer se žrtvuje i radi za Srbiju.
Donosi najveće istorijske odluke u povesti Srbije.
To je njegov dug Srbiji.
Njegov brat stoički trpi udarce žandarmerije.
Neće da ih tuži.
Neće, a mogao je da uzme veliku odštetu.
Tako premijerov brat pokazuje koliko voli Srbiju.
On se žrtvuje za Srbiju.
Sve je jeftina sprdačina.
Nameštaljka.
Spinovanje javnosti i dobijanja novih poena.
Učvršćuje se kult ličnosti.
Čovek koji ima problem, sluđuje narod.
Čovek leči svoj problem, uništavajući demokratiju i republiku.
Ubija zdravu pamet.
Premijer ne objašnjava – zašto njegov brat ima telohranitelje?
Ko plaća telohranitelje?
Zašto baš Kobre?
Kako je došlo do sukoba?
Zar Kobre nemaju službenu legitimaciju?
Zar žandari ne znaju da čitaju?
Patetika premijera je bezgranična.
Njegova briga za državu nenadmašna.
Premijer voli svoga brata.
Ali više od njega, voli državu.
I nas, njegove podanike.
Premijer voli i svog sina.
Ali, više od sina voli državu.
Kada se njegov sin tukao u noćnim satima na splavu, premijer je okrivio telohranitelje. Zašto dete vode na splavove?
Ako se utvrdi da je njegov sin nekoga tukao, razočarani otac će dati ostavku na mesto premijera.
Ne treba mu mesto premijera, ako se ne bude sprovodoi zakon.
Da li je njegov sin nekoga udrio?
Njegov sin nije nikoga tukao.
To su uradili telohranitelji.
Premijer ne mora da podnese ostvku.
Premijer drži reč.
Tešku reč drži.
Premijer je skroman.
Ne traži mnogo.
Samo da podanici razumeju njegovu žrtvu.
I neka glasaju za njega.
On hoće dugo da vlada.
Nema ko drugi. On je najbolji izbor.
Premijer ne vidi ko bi mogao da vlada umesto njega.
Nemamo tako čestitih političara.
Ko bi rođenog brata žrtvovao za rast popularnosti?
Beograd, 29.09.2014
