Srbiju na jesen čeka eskalacija radničkog nezadovoljstva, situacija je veoma napeta i može da dođe do opšteg haosa, kaže u nedavnoj izjavi predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak. Ovakve najave vruće političke i socijalne jeseni mogu se čuti gotovo svakodnevno u našoj javnosti. On smatra da radnici više neće sami sebe povređivati, već će svoj gnev usmeriti kao onima koji su odgovorni za njihovu situaciju. Ovo što se dešava sa ljudima kojima nije prostalo ništa nego da sebi seku prste signal je da smo na samom dnu. Ne iznenađuje me ta neosetljivost vlasnika prema ljudima koji nemaju za golo preživljavanje. Zašto bi oni bili osetljivi kada nije ni država. Te ljude su oni izdali. U srbiji se nastavlja trend da na mesečnom nivou bez posla ostaje 10.ooo radnika. Od kraja Decembra do kraja Marta bez posla je ostalo oko 30 500 radnika. Očaj, beznađe i besparica svake nedelje nateraju bar desetak Kragukevčana da na prodaju ponude grobove najbližih članova familije. Ustupanje grobova za novac psihijatri u Kragujevcu dovode u rang nedavnog odsecanja prstiju ili pretnje samoubistvom zbog opšte besparice i očaja kako ljudi ne vide drugi izlaz iz svojih egzistencijalnih problema.

Konstatacija o vladavini partitokratije u našem društvu postala je već opšte mesto političkih analiza i teorijskih uvida u funkcionisanje političkog sistema u Srbiji. Ako smo u socijalističkom sistemu imali vladavinu jedne partije onda se moglo očekivati da će uvođenjem višepartijskog i pluralističkog sistema biti izgrađen demokratski sistem u kome će biti konačno prevladana postojeća sraslost i povezanost države i vladajućih partijskih struktura. Međutim, došlo je do sasvim suprotnog procesa, stranke su više nego ikada premrežile državu i naš politički prostor da se može sa puno prava reći da imamo sada s dejne strane , slabo, nemoćno i dezorijentisano društvo a sa druge strane apsolutnu i neupitnu dominaciju partija u svim sferama državnog ustrojstva. Postoje i partije u sadašnjoj vladajučoj koaliciji koje jedino i mogu da opstanu u političkom životu ako su prikopčane na finansijske aparate države, to su klasične parazitske stranke za koje ne dostizanje izbornog cenzusa znači u isto vreme i sigurni nestanak sa aktuelne partijske i političke scene. Najozloglašenije korupcionaške afere jasno pokazuju da se u našim prilikama veliko bogatstvo ne može steći a ni sačuvati bez ozbiljne potpore vladajućih stranaka a samim tim i državnih organa koje one čvrsto kontrolišu i usmeravaju. Sama činjenica da nikada nisu zaista utvrđeni tokovi novca kojim se finansiraju stranke i njihove izborne kampanje dovoljan su dokaz da su partije pre svega dobro organizovane oligarhijske i interesne grupacije, da deluju iznad zakona, jer to su postale prave privatne firme za održavanje na vlasti . To podrazumeva korišćenje i raspolaganje svim dostupnim resursima države, tako da partije su postale organizacije čiji je glavni cilj nije da zastupaju i brane određene političke ideje i demokratsku proceduru i načela javnog interesa i dobra. Oligarhizacija stranaka i funkcionisanje principa demokratskog centralizma i neprikosnovenog partijskog vođe, vezanost i sraslost državnih i partijskih funkcija i čvrsta kontrola i upravljanje javnim preduzećima predstavljaju osnovne uzroke zašto stranke deluju kao glavno uporište i izvorište korupcije.

Od Apela Demokratskoj javnosti do otvorene podrške jednoj stranci kratak je put. Tako se na kraju završava kao i uvek do sada akcija građanski orijentisanih i partijdski nezavisnih intelektualaca. Pod okriljem odbrane uzvišenih demokratskih i reformatorskih ciljeva krije se u stvari osvedočena politička uskogrudost, manupulacija i stranačko mešetarstvo. Potpisnici Apela Demokratskoj javnosti smatraju da su ugroženi krhki potencijali za promene i evopeizaciju kao i poštovanje i razvijanje demokratskih vrednosti modernog evropskog društva. Za njih je od presudnog značaja uključivanje demokratske javnosti u politički život, i to one javnosti spremne da sledi politiku Liberalno Demokratske Partije. Oni i ne kriju svoju privrženost partiji za koju smatraju da jedina može da modernizuje i evropeizuje Srbiju bez obzira na realne društvene i političke uslove u kojima danas živimo. Njihova tzv. nezavisna pozicija je jasna. Ako delimo zabrinutost građanki i građana, onda ih moramo ohrabriti i objašnjavaqti da su evropski put i reforme, a ne osdsustajanje od politike i sopstvenog života rešenje za njihove probleme. Dodatno angažovanje građana kako bi se obezbedila podrška za modernizaciju Srbije obavezuje nas, kažu neuvijeno i precizno potpisnici ovog Apela, da javno podržimo pre svega Liberalno Demokratsku Partiju koja i u ovakvim okolnostima pokazuje da je moguće voditi hrabru politiku, rizikovati neprestane napade i boriti se za podršku uvek kada za građansku i evropsku ideju postoji i minimalni prostor. Trenutak je da taj prostor, i kroz javni i kroz svaku vrstu pomoći, zajedno sa ovom strankom zaštitimo i proširimo. Potpisnici ovog Apela sebe predstavljaju kao nezavisne i nestranačke ličnosti, ali očigledno je da se ne radi o usputnim simpatizerim i partijskim saputnicima već o političkim aktivistima koji se u ovoj prilici javljaju kao zabrinuti građani delći pri tome vrednosti, aktivizam i energiju Liberalno Demokratske Partije.

Ovaj tekst je nastao u Moskvi. Nalazim se četiri dana u ruskoj prestonici. Došao sam uz pomoć moga prijatelja i zemljaka Dušana Savića, koji već dvadeset godina gradi po Rusiji. Njegov sam gost i on mi je omogućio da dođem, posle deset godina, da lično ispitam tržište i da se sastanem sa poslovnim ljudima. Namera mi je da pokušam da otvorim kancelariju Balkan biznis centra, ukoliko bude poslovnog interesa i ukoliko uspem da zainteresujem poslovne ljude Moskve, ali i da istovremeno dobijem osećaj o našim poslovnim mogućnostima. Kažem osećaj, jer sam dvadeset pet godina na tržištu, imam ogromno iskustvo sa drugih tržišta i mogu za vrlo kratko vreme, prikupljajući podatke u hodu, razgovarajući sa poslovnim ljudima i obilazeći tržište, da odredim strategiju poslovanja i konkretne operativne poteze koje treba da preduzmemo.

Super premijer Rusije je posetio supermarket. Gledao je kobasice i utvrdio, superpremijerskom brzinom zaključivanja, da su neke kobasice preskupe i da mora da im padne cena.To što je poslovodja supermarketa tvrdio da postoje kobasice koje su mnogo jeftinije, nije pomoglo. Superpremijer je doneo odluku da se obračuna sa inflacijom. Kobasice nije ni pomirisao.

Prosto je neverovatno da Putin nastavlja da srlja iz gluposti u glupost i da se ne bavi stvarima koje treba da radi premijer tako velike i važne države, koja je uzdrmana krizom, a da kobasice prepusti potrošačima da odluče koje će kupovati. Već sam rekao da je premijer Putin pokazao da ne razume ekonomske zakone i da ne poznaje privredu. Obaveštajac je uspeo da, zajedno sa svojim pajtosima iz Tajne službe, spasi Rusiju propasti, ali su se uljuljkali u carskim počastima Kremlja i zaboravili su da moraju da uče ekonomiju.

BEOGRAD - Narodna banka Srbije je danas saopštila da je odlučila da referentnu kamatnu stopu zadrži na 13 odsto. Naredna sednica Monetarnog odbora NBS na kojoj će biti razmatrana osnovna kamatana stopa NBS, biće 6. jula, piše u saopstenju.
NBS je 8. juna smanjila referentnu kamatnu stopu sa 14 na 13 odsto godišnje.
Beta

Akcionari „Beograd filma” tvrde da je privatizacija njihove firme bila obična rasprodaja
– U poslednje dve godine u Beogradu je došlo do znatnog rasta cena nekretnina, vrednost kapitala kompanije povećana je više od 11 puta, odnosno sa 165.000.000 dinara na 1.833.000.000, a akcije su pale sa 1.000 dinara na 980, što je nemoguće. Po kojoj se logici kapital kompanije uvećava za 1.100 odsto, a cena akcija pada? – pita se Branko Dragaš, predsednik Udruženja manjinskih akcionara Srbije.

U svom delu ''O agresivnosti'' Konrad Lorenc je, na osnovu dugogodišnjeg istraživanja ponašanja životinjskih čopora, posebno vukova i gorila, došao do zaključka da vođa čopora uvek radi u interesu čitavog čopora, bez obzira na izvesne privilegije koje ima u životu vođe, i da se čopor uvek oslobađa sebičnog vođe koji zloupotrebljava svoju funkciju isključivo za zadovoljavanje sopstvenih prohteva. Takođe, istražujući na koji način u čoporu dolazi da smene vođa, kako počinje i kako se završava njegovo vršenje funkcije u čoporu, naučnik je otkrio da se borba za vlast u čoporu između vođe i njegovog suparnika uvek odvija na fer i korektan način, bez obzira koliko surova i okrutna borba bila, koliko izgledala opasna i smrtonosna, nijedan od boraca za presto ne prelazi granicu kojom može da povredi svog protivnika.

Ruski film je ideološki oboleo od virusa – putinizam. Posle gledanja filma Taras Buljba, postalo mi je jasno da je nova ruska kinematografija pod velikom kontrolom komesara iz Kremlja koji, dodvoravajući se Velikom Vođi, prave, umesto umetničkih filmova, dugovečernje neukusne holivudske spotove o pravoslavlju i vođi koji treba da nas spasi.